У организацији Удружења инжењера технологије Републике Српске, Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, Привредне комора Републике Српске и Њемачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) у Бања Луци је 10. јуна 2016. године одржана Радионица на тему „Значај и тренутна ситуација у вези са генетички модификованим организмима у БиХ“ на којој су, поред чланова Удружења учествовали представници надлежних институција, субјеката у пословању са храном и удружења потрошача.
Радионица је одржана у склопу пројекта „Висококвалитетна, ГМО-фрее соја из Дунавске регије“ започетог 2014. године у којем учествују Босна и Херцеговина и Србија. Радионица је отворена уводним обраћањима Мирослава Танасића, предсједника Удружења инжењера технологије Републике Српске и мр сци Драгана Брења, замјеника директора Агенције за безбједност хране БиХ, након чега су одржане сљедеће презентације:
- „Подршка ГИЗ-а за генетички немодификовану соју у БИХ и Србији, кретања и трендови у Еуропи, резултати истраживања перцепције потрошача у БиХ о генетички модификованој храни“;
- „ГМО – ријеч науке“ ;
- „Законодавни оквир за генетички модификоване организме у БиХ“ ;
- „Увођење стандарда за означавање хране произведене без ГМО и систем контроле“ .
Министарства надлежна за пољопривреду из Босне и Херцеговине, Хрватске, Аустрије, Србије, Словеније, Мађарске, Швајцарске, Румуније, Баварске и Баден Виртемберга потписала су 2013. године Декларацију „Дунав Соја“, којом су се обавезала да ће у својим земљама промовисати узгој и стављање на тржиште висококвалитетне ГМО-фрее соје.
Тренутно се у Дунавској регији узгаја 0,6 милиона хектара соје, а процјењује се да би до 2018. године површине засијане сојом могле износити између 1,5 и 2,2 милиона хектара. Са засијаних 190 000 хектара, Србија је најзначајнији узгајивач ГМО-фрее соје, док се у Босни и Херцеговини соја узгаја на 7000 хектара. Обје земље суочене су са потребом унапрјеђења конкурентности пољопривреде и са њом повезаних сектора како би постигле одрживи економски развој.