На безбједност хране приликом конзумације велики утицај има њезина свјежина, односно правилан начин складиштења и што краће вријеме до тренутка конзумације. Поједине врсте хране су, због свог састава, подложније кварењу те, стога би требали водити рачуна о њиховој свјежини приликом куповине. За одређивање свјежине хране могу послужити одређена органолептичка обиљежја.
Свјежину рибе прати више својстава попут бистрих и пуних очију, влажних и јасно црвених шкрга (на ситној плавој риби на шкржном поклопцу могу постојати црвени обруби), влажне коже боје својствене за одређену врсту рибе те мириса на свјежу рибу. На површини свјежих риба налази се незнатна количина слузи слабије конзистенције која је претежно уједначено распоређена. Месо треба бити чврсто и у пресјеку имати боју својствену врсти рибе. Удубљења настала притиском прстију на површину рибе требају нестајати, потрбушница треба бити неоштећена и сјајна, а анални отвор стиснут. Надаље, свјежа риба тоне у води док покварена плута због гасова насталих усљед ензиматске активности или дјеловања миркоорганизама. Свјежа риба се лакше љушти од старе и покварене.
Свјежа свињетина је црвенкасто-ружичасте боје, компактне структуре и суве површине. Настанак сивих или зеленкасто-сивих промјена боје на месу током складиштења у расхладним витринама може упућивати да месо није свјеже. Блиједа боја меса, отпуштање текућине из меса (накупљена ружичаста текућина унутар амбалаже) и мекша структура не упућују на то да је месо смањене свјежине. Месо тамније боје и чврсте структуре има врло добру способност задржавања воде, иако тамна боја може указивати да се ради о месу старијих животиња или месу које није свјеже.
Свјежа пилетина је ружичасте боје, без слузавих накупина. Код пилетине која није свјежа или је покварена боја меса може попримити сиву нијансу те се могу појавити црне, сиве, зелене, смеђе или бијеле пјеге или мрље, такође, појављује се кисео мирис или мирис сличан амонијаку, а површина меса прекривена је слузавим и љепљивим накупинама. Прве промјене могу се најбоље уочити на највлажнијим дијеловима, као што су: подручје испод крила, између трупа и ногу те у трбушној шупљини.
Свјежина јаја се може провјерити ако се јаје стави у чашу хладне воде. Свјеже јаје остане на дну док старије јаје плута на површини, што је посљедица ваздушног џепа у јајету који је већи што је јаје старије.
Један од првих знакова да гљиве нису свјеже или да више нису подобне за конзумацију је појава тамних мрља на клобуку или стручку. Свјеже гљиве имају мирис природе и свјежег ваздуха, док покварене гљиве имају киселкаст мирис који подсјећа на мирис амонијака. Осим тога, свјеже гљиве не смију имати осушене дијелове нити наборани клобук.
Свјеже воће и поврће теже је од старијег воћа и поврћа те је чврстог и сталног облика, али не претврдо. О квалитету и свјежини воћа и поврћа може се закључити и на основу мириса. Ако је мирис необичан и другачији од оног како одређено воће и поврће треба мирисати (нпр. горко, кисело и сл.), у њему су највјеројатније већ започели процеси старења и труљења.
Извор: Хрватска агенција за храну